Dragi Tata, sacuvacu tvoje prisustvo u mom zivotu s neizmernom ljubavlju, dubokim postovanjem I zauvek osmehom u srcu.


U smiraj dana, u petak 08 Juna 2018, preminuo je moj mili Tata: Halil Isakovic.
Sa dubokom tugom cemo se uskoro oprostiti od njegovog tela ali cemo sa radoscu cuvati prekrasnu riznicu ljubavi I blagosti kojom nas je obdario.


HALIL (Murat) ISAKOVIC

05.08.1926.  -  08.06.2018.

Stolac


Tokom svih 92 godine zivota, moj Tata je cuvao porodicu u svome srcu I neverovatnim darom sveobuhvatne ljubavi, trudio se da poveze sve grancice naseg velikog I lepog porodicnog stabla I one koji su se sa ljubavlju I postovanjem pridruzili, postajuci porodica i prijatelji. Pri svakom nasem susretu I tokom mnogobrojnih okupljanja porodice I prijatelja, tata bi bio prvi da zapeva sevdalinku I svojim prelepim glasom otpocne simfoniju kojoj bismo se us osmeh I radost pridruzili. Ne secam se da je ikada bio ljut niti da me je izgrdio. Sa njegovih usana nikada gruba rec nije poletela u nepovrat. Nikada. Uvek blagost, cak I u teskim momentima kada bi mnogi drugi izgubili strpljenje, Tata bi uneo mir, pomirenje I prastanje.

Bio je predivan otac I dedica. Predivna dusica u blagorodnom coveku koji je umeo da se raduje zovotu kao dete. Kao andjeo. Ziveo je za dobro I uspeh svoje dece I unucadi. Radovao se uspehu mladih. Znao je da mi javlja kada god bi neko od nase porodice, prijatelja, neko od nama znanih diplomirao, magistrirao, doktorirao... Slavio bi kada bi se neko zaljubio, verio, ozenio... Nikome nikada nije zavideo. Nije to ni umeo. Blagosloven je bio ljubavlju, blagoscu, radoscu I prastanjem. Ako dusice preminulih zaista nalaze mesto u vecnosti, tata ce sigurno biti u nal lepsoj basti punoj mira, lepote i ljubavi koju je uvek nosio u sebi I koju je tako nesebicno darovao.

Moj Tata je neizmerno voleo I postovao zivot. Darovao me je istom tom ljubavlju prema zivotu, ljudima, istom verom u cestitost i uspeh I u sve sto cistim srcem zelimo. Naucio me je da ne zalim truda I da uzivam u radu, koliko god tezak bio, ako sav taj trud moze doneti nekog dobra onima koje volimo I drugima, ljudima kojima mozemo pomoci.

Tokom poslednjih 30 godina, Tata je ziveo fizicki daleko zbog pustog stradanja u Bosni I Hercegovini... pa mog preseljenja na Novi Zealand i Australiju. Bili smo naravno u stalnom kontaktu. Tata je brzo ovladao mobilnim telefonima, internetom... tako da smo se cesto I culi I videli. Tata je pre 32 godine

Porodica, prijatelji I svi koji su ga ikada sreli.